Два Ујуновића (Сарајево) 0001    Књигу пише Латинине Дујо, 0002    А на руке аги Хасан аги: 0003    „Купи свате, ага Хасан ага, 0004    Не води ми малених сватова, 0005    Од хиљаде ни мање једнога, 0006    Од хиљаде ни више једнога; 0007    Не води ми два сестрића млада, 0008    Два тестрића, два Ујуновића, 0009    Јер су они тешке пијанџије 0010    А у пићу тешке кавкаџије, 0011    Опиће се, учиниће кавгу, 0012    Мени кавга никад није драга.” 0013    То је њега ага послушао 0014    И сакупи кићене сватове, 0015    Од хиљаде ни мање једнога, 0016    Од хиљаде ни више једнога, 0017    Не води му два сестрића млада, 0018    Два сестрића, два Ујуновића. 0019    До два сина с мајком вечерала, 0020    Њима стара бесједила мајка: 0021    „До два сина, два Ујуновића, 0022    Шта сте дају млади учинили, 0023    Па вас не хтје зовнут у сватове? 0024    Кад би хтјели мајку послушати, 0025    Па скинути сајали хаљине, 0026    А обући дервишке хаљине, 0027    Па отићи за њим у сватове; 0028    Ако дају што до муке дође, 0029    Да ви дају јардум учините.” 0030    То су дјеца мајку послушала 0031    Па скочише на ноге лагане, 0032    Па скинуше сал ли хаљине, 0033    Обукоше дервишке хаљине, 0034    Па одоше за својијем дајом, 0035    Стигли су га на првом конаку, 0036    Туден су их л’јепо дочекали, 0037    Два дервиша с дјецом посадили, 0038    А дјеца их чорбом пољевала; 0039    Ал дервиши за то и не хају. 0040    Кад су били на другом конаку, 0041    И туде их л’јепо дочекали, 0042    Два дервиша с дјецом посадили, 0043    А дјеца их чорбом пољевала; 0044    Ал дервиши за то и не хају. 0045    Кад су били на трећем конаку, 0046    И туде их л’јепо дочекали, 0047    Два дервиша с дјецом посадили, 0048    А дјеца их чорбом пољевала; 0049    Ал дервиши за то и не хају. 0050    Кад се сјутра био дан свануо, 0051    Кад се свану и сунце ограну, 0052    И изађе Латинине Дујо 0053    И изнесе од злата јабуку. 0054    Па подвикну Латинине Дујо, 0055    Па подвикну, ко да се помами: 0056    „Ко је тутен мој зет Хасан ага, 0057    Нек устр’јели на копљу јабуку; 0058    А ево му тврду вјеру дајем, 0059    Ако ли је устр’јелити неће, 0060    Нит ће отић’ ни однијет’ главе, 0061    Не одвести лијепе дјевојке.” 0062    Кад то чује ага Хасан ага, 0063    Плеснуо се руком по кољену, 0064    Пуче саја чоха на кољену: 0065    „Ајме мени два сестрића млада, 0066    Два сестрића два Ујуновића!” 0067    Редом сједи Мујо до Алије. 0068    Па погледа један на другога, 0069    Скочи Але на ноге лагане, 0070    Запе стр’јелу у златну тетиву, 0071    Па устр’јели на копљу јабуку, 0072    Двије поле око копља пале. 0073    Другу им је мудрост износио, 0074    Он изведе девет враних коња, 0075    Па подвикну, ко кад јелен рикну: 0076    „Ко је туден мој зет Хасан ага, 0077    Нек прескочи девет враних коња; 0078    А ево му тврду вјеру дајем, 0079    Ако ли их прескочити не ће, 0080    Нит’ ће отић ни однијет главе, 0081    Нит’ одвести лијепе дјевојке.” 0082    Кад то чуо ага Хасан ага, 0083    Плеснуо се руком по кољену: 0084    „Ајме мени, два сестрића моја, 0085    Два сестрића, два Ујуновића!” 0086    Редом сједи Мујо до Алије, 0087    Па погледа Мујо на Алију, 0088    Скочи Але на ноге лагане, 0089    Затрка се трка јуначкога, 0090    Па прескочи девет враних коња. 0091    Трећу им је мудрост износио, 0092    Он изведе девет дјевојака, 0093    На свих девет једнаке хаљине, 0094    Па подвикну Латинине Дујо, 0095    Па подвикну ко кад јелен рикну: 0096    „Ко је туден мој зет Хасан ага, 0097    Нек узима лијепу дјевојку; 0098    Ал ево му тврду вјеру дајем, 0099    Ако ли се које друге маши, 0100    Нит’ ће отић, ни однијет главе, 0101    Нит’ одвести лијепе дјевојке.” 0102    Редом сједи Мујо до Алије, 0103    Па погледа Мујо на Алију, 0104    Скочи Але на ноге лагане, 0105    Па он стере канли кабаницу, 0106    По њој сипље златне прстенове, 0107    Па се хвати пале оковане, 0108    Па подвикну Ујуновић Але, 0109    Па подвикну танко гласовито, 0110    Па подвикну ко да се помами: 0111    „Која ј’ туде моја дајиница, 0112    Нека купи златне прстенове; 0113    Ал ево јој тврду вјеру дајем, 0114    Ако ли се која друга маши, 0115    Одсјећ’ ћу јој руке до рамена.” 0116    И саге се Анђа Латинина, 0117    Па покупи златне прстенове. 0118    Закуцаше турски даулбази, 0119    Одведоше кићену дјевојку.